Pitanje za sve: Sloboda, Jednakost, Bratstvo

by Predrag Radivojević on Apr 2, 2013 • 12:43 2 Comments

Odgovorili: Rambo Amadeus, Ratibor Trivunac, Ivana Rašić (Sajsi Mc), Zondo (Dječaci), Damjan od Resnika i Milan Colić

liberty_leading_the_people

Sloboda, Jednakost, Bratstvo; ideje proklamovane u Francuskoj Revoluciji, i ideje na kojima je zasnovana moderna Evropa, otpočele su od tog trenutka novu eru političkoekonomskog organizovanja. Svaka generacija ostavljala je sledećoj ideju bolje i svetlije sutrašnjice u obliku nade u progres ali i vidljivih rezultata. Danas kada su sve tekovine ovog dugog istorijskog procesa pod napadom, koja je uloga mladih ljudi u redefinisanju prioriteata i načina suprotstavljanja ovim tendencijama?

——————————————————————————————————————————————————–

Uloga mladih ljudi je da budu protagonisti tih promjena.
Rambo Amadeus

——————————————————————————————————————————————————–

Smatram da mladi treba uvek da reaguju na nepravdu. Treba da preispituju sve, i veruju samo onome što se može naučno dokazati. Treba da čitaju dobre knjige i da razviju klasnu svest. I treba da se organizuju, zajedno sa starijima, i sruše ovaj sistem koji radi samo u interesu gazda i političara.
Ratibor Trivunac

——————————————————————————————————————————————————–

Uloga mladih ljudi je da sakupe sa poda skrhanu hrabrost, ništa više, ništa manje, vrate emocije i ponovo ušmrknu blato sa Woodstocka.
Ivana Rašić (Sajsi Mc)

——————————————————————————————————————————————————–

Meni je prethodna generacija uništila djetinjstvo, sadašnjost, budućnost i još uvijek ne pokazuju ni najmanje naznake stajanja ili popravka. Čini se da će uskoro doći vrijeme za dobre stare diverzantske akcije po uzoru na partizane, jer nema drugog načina da se stvari mjenjaju i ovaj ljigavi sistem sruši nego da se jadnicima koji sebe zovu političarima, a zapravo su samo nesposobne neradničke ljudske ljige, lizači šupaka i lopovi, ulije vrlo realan strah u kosti. Strah od odmazde ljudi koje su izdali i jeftino prodali tuđem interesu. Zato mi nisu jasne samoubojice u ovim našim krajevima. Ako već osjećaš potrebu da se ubiješ, zašto se objesit sam na tavanu? Zašto ne otić sa stilom i hrpom eksploziva i odnijet koju od ovih političkih pičaka sa sobom, najbolje cijeli sabor. E to je herojstvo koje se čeka.
Zondo (Dječaci)

——————————————————————————————————————————————————–

Mladi treba da zauzimaju prazne prostore.
Damjan od Resnika

——————————————————————————————————————————————————–

Ja mislim da su vrednosti o kojima govorite prilično devastirane u današnjem sistemu vrednosti, svugde, a u našim krajevima posebno. Ono što zovu demokratija poigralo se malo s nama i napravilo nam privid slobode i jednakosti. U osnovi živimo u sistemu u kome je kontrola veoma jaka. Ne tako što nekakve tajne službe kontrolišu pojedince (mada, nije ni toga u manjku), nego su naše potrebe i navike ono što se prati, a to je glavni kapital kapitalizma danas. Osećamo se slobodno, imamo neka ljudska prava i neke mogućnosti koje ukazuju na to da smo jednaki, ali nemamo suštinski osećaj da možemo uticati na stvari. Kada se spominje ova ekonomska kriza, ljudi čekaju da to “neki gore” reše, neke svetske face. To je zajebano, jer oni to neće rešiti. Izveštaji pokazuju da su bogati tokom tzv krize postali još bogatiji, a siromašni siromašniji.

Elem, da ne dužim, ja rešenja vidim u revoluciji. Ne znam da li ima veze s mladim ljudima ili sa svima nama. Mladi imaju više energije i volje i vere, pa kontam da u njima leži deo rešenja. Sve sam uvereniji da su nam klase danas potrebnije od identiteta i da samo klasa ugroženih, potlačenih, onih koji trpe nepravdu može napraviti novu revoluciju. Kapitalizmu odgovara da nas pacifikuje, da nam donira novac za projekte u kojima se borimo za priznavanje naših identiteta, a da se pritom sve više raslojavamo na sve manje i manje skupine. Identiteti su važni, ali oni neće doneti revoluciju. Samo klasno raslojavanje to može. Sve je više ljudi, doduše sa leve strane stvarnosti koji to zagovaraju. Sa nekim se idejama slažem, sa nekim malo, a sa nekim nimalo. Ali verujem da je to put kojim treba hodati.
Milan Colić

——————————————————————————————————————————————————–

333

Intervju – Frenkie

by Predrag Radivojević on Apr 9, 2012 • 21:35 No Comments

„Budi promjena koju želiš da vidiš“

….

Šta nas to očekuje od tebe u 2012 god.? Stiže novi album…ali šta stiže sa njim…?

Da, moj novi album je završen i planiramo da izađe krajem ljeta. Već smo objavili prvi najavnu pjesmu “Gori” i plan je da do albuma izbacimo još dva-tri singla. Želimo da temeljito gradimo priču i odlučili smo se da ovaj put prije albuma izbacimo par pjesama više kako bi slušaocima dali širu sliku albuma. Ime albuma još ne mogu otkriti jer se još nismo odlučili, imamo dvije tri opcije. Također je planirano da to opet bude dupli album. Na drugom cdu bi se našli neki remixi, suradnje kao bonus materijal. Tu će se naći i ova „Bujrum“ koju smo izbacili neki dan. Album će biti rep, reggae, socijala, reprezent, repčuga kao i do sada. Od gostiju su tu Kontra, Edo, Koolade te još pregovaramo sa par kolega.

….

“Ako si rođen u porodici koja ima dovoljno novca da te isškoluje na odgovarajuć način, onda si ti privilegovan. Nisi zapravo bolji od bilo koga drugog samo si srećniji.” Šta misliš o ovoj tezi?

Djeca se od malih nogu uče da takmiče. Da budu brži, bolji, uspješniji, ljepši od drugih. Tako je i sa materijalnim bogatstvom. Na tv-u vidiš djecu koja za 16. rođendan dobijaju skupa kola, onda imaš novine koje mjesečno predstavljaju 50 najbogatijih ljudi u svijetu i pišu o njima kako su oni cool i opušteni, poruka je jasna, što si bogatiji to si bolja osoba. Činjenica je da ćemo svi sa milion eura na računu biti sretniji jer nećemo da moramo brinuti o nekim stvarima. Da li ćemo moći vratiti kredit, da li ćemo izgubiti posao, da li ćemo djeci moći kupiti nove patike i tako dalje. Al pitanje je, da li ćemo ako na kontu imamo 10 miliona biti 10 puta sretniji kao sa jednim milionom? Mislim da su tu javlja ljudska pohlepa.

….

Koliko si ti zadovoljan svojom “srećom”, i zbog čega jesi zadovoljan, ili nisi..?

Pa ja mogu reći da sam jako sretan sa mojim dosadašnjim životom. Zadnjih petnaest godina živim od onoga što najviše volim a to je muzika. Mislim da je to jedna od formula kako biti zadovoljan i sretan. Nažalost malo ljudi je u mogućnosti da živi na taj način, jer živimo u tako uređenome društvu da čovjek ne može uvijek da bira. Kad tad nas život sustigne.

….

“Reči treba da budu pomalo divlje, jer su misaoni napad na one koji ne misle”. Jel si zbog toga tako namrgođen i besan (mislim na flow)?

Slažem se. Uvijek sam govorio da je dobra pjesma ona koja izazove neku reakciju kod slušaoca. Da li to bio smjeh, tuga ili bijes. Muzika treba da tjera na razmišljanje i pisac mora da ima jasan motiv. Da li on bio politički, socijalni ili nešto treće, ako nemamo motiv onda ćemo napisati samo mrtvo slovo na papiru.

Kako se nosiš sa time da si “PDO” (Potencijalna društvena opasnost)?

Ja ne razmišljam o tome previše. Uvijek će biti tu neko ko se sa tobom neće slagati i imati drugačije mišljenje. Ja sam uvijek spreman za razgovor jer to je ključ. Volim i da poslušam nekog ko se sa mnom ne slaže, često i čitam komentare na internetu. Kada pročitam nešto konstruktivno i argumentovano primim to k znanju i fakat razmislim o tome. Čovjek mora uvijek biti spreman da se razvija, uči i mijenja. I priznajem da sam u nekim svojim pjesmama možda nekad nekog i uvrijedio al uvijek se trudim da to predstavim kroz činjenice.

….

„Život je igralište ili ništa”, ili „Život je težak, a onda sledi smrt”. Da li ti neka od ove dve definicija „Života” zvuči logično…?

Ova druga zvuči mnogo depresivnoJ U određenim situacijama to može reći svako od nas ali ne bi to uzeo kao definiciju.

“Vlasništvo je krađa”?

To je interesantno pitanje pogotovo za mene kao osobu koja nešto stvara ali i konzumira. Ja bi prvi bio najsretniji kada bi osmislili jedan model u kojem bi muzika za sve bila besplatna. Znači da svako skida i sluša šta hoće, da za to ne plaća ali i da se izvođaču obezbijedi neka sigurnost da on može nastaviti da radi to što radi bez da mora naći tri posla. To važi i za muziku, film, knjigu, kulturu uopšte. Ja kao slušalac sam uvijek skidao muziku sa interneta ilegalno, sa druge strane, ja kao muzičar sam isto tako dao mnogo mojih pjesama ljudima dao džabe i uvijek mi je bilo na prvom mjestu da to što ja imam za reći dođe do što veće publike, ali nekako moramo naći način da je svako u mogućnosti da radi ono što voli. Ja mislim da muzika pripada svima i svima treba da bude dostupna besplatno. Uvijek se tu nađe neko ko će udarit svoj pečat na to i zarađivati na tebi. Bila to muzika, struja ili voda.

….

Ako mi kao Ljudi ne uspemo da naše zajednice očistimo od destruktivnih institucija, te institucije će uništiti naše zajednice. Kako to utuviti jednom prosečnom homosapijansu sa životinjskim nepromenljivim poimanjem života i percepcija?

Budi promjena koju želiš da vidiš.

….

Da li te je nekad stid što si i ti “čovek”?

Nije. Kad si bio ljuti i nadrkani klinac mrzio si svakog ko ne misli kao ti ali danas pokušavam da vidim nešto dobro u svakom.

….

Čini mi se da se većina, uzmimo termin “probuđenih ljudi”, plaši opredeliti, i otvoreno reći: ja sam to i to. Da li ti sebe možeš nazvati levičarem ili desničarom, ili nekom trećom opcijom…?

Meni je lijeva opcija najbliža.

Šta misliš o resursno baziranoj ekonomiji?

Znam samo da ovo uređenje u kojem sad živimo definitivno više ne funkcioniše. Recesije i krize će nam se dešavati u sve manjim razmacima i biće sve žešće. Ovaj model „slobodnog tržišta“ kako ga oni vole nazvati je kao i njegov arhitekta, Milton Friedman mrtav. Oni žele da nam krizu, recesiju, inflaciju i nezaposlenost predstave kao vremensku nepogodu. To se kao zemljotres ili erupcija vulkana zna jebi ga tu i tamo desiti, i to ne možemo predvidjeti.. To je laž! Ekonomija nije priroda, to smo osmislili mi. To nije sveta knjiga i nešto što se ne može i ne smije mijenjati. Izvor tog zla je Amerika, Milton Friedman, Čikaški fakultet, Wallstreet, Svjetska Banka i MMF. Ta tjela u uskoj suradnji krstare svijetom i kada se jedna država nađe u krizi, priskaču u „pomoć“ pri tome se brutalno miješaju u unutrašnje uređenje jedne države, zahtijevaju radikalnu privatizaciju svih sektora i rezanje državne potrošnje. Pogledajmo šta se u Americi dešava. Zdravstvo privatno, školstvo privatno, veliki dio vojske privatan, Federalna rezerva koja ima tako fino ime da čovjek pomisli da je to državna firma je također privatna, zatvori privatni, lista je duga. Šta će se desiti kada vatrogasci ili policija bude privatna? Kuća će ti izgoriti zato što nisi platio račun vatrogascima, isto kao što te sada neće primiti u bolnicu ako nemaš odgovarajuće osiguranje. Iskrvarit ćeš u hodniku. Jedna firma da bi dobro poslovala mora imati puno klijenata. To znači, ako je zatvor privatan ti moraš imati pune ćelije, a kako ćeš to napraviti? Pa tako što ćeš otići u jednu drugu firmu, u Policiju d.o.o i s njima osnovati korporaciju. Ako vam ovaj scenario zvuči kao nešto nemoguće onda ću vam reći da se to već dešava. U Iraku naime, privatne „vojske“ hapse svako „sumnjivo“ lice kako bi kasirali veliku nagradu koju im dijeli Američka vlada. Ti zatvorenici provode godine u zatvorima kao što su Guantanamo i milion drugih guantanama za koje mi i ne znamo, bez suđenja, bez advokata, pod mučenjem i torturama, zato što ih je komšija prijavio jer su imali Sadamovu sliku u dnevnoj sobi. Za koju godinu firme i korporacije neće morati da lobiraju kod vlada, one će biti vlada. Špekulantima sa Wallstreeta treba na ruke staviti lisice a na davati bailout-ove. Upravo Milton Friedman je bio jedan od najžešćih zagovornika da se država ne smije petljati u poslovanje firmi i protok kapitala. Zašto sada, kada su firme, korporacije i banke koje su izazvale recesiju dobijaju pomoć od vlade? Zar nas nisu učili da je kapitalizam „il plivaš il toneš“? Ali oni su i tu našli ispriku pa kažu da su te firme prevelike da bi propale (to big to fail), kao one zapošljavaju previše ljudi. Na što im ja odgovaram, boli me bolan kurac! Onaj ko je odgovoran za globalnu recesiju, ogromnu nezaposlenost i depresiju, onaj zbog kojeg su ljudi gubili svoje domove, i familije, taj zaslužuje da propadne i da završi u zatvoru a ne da dobije bonus.

….

„Život je igralište ili ništa”, ili „Život je težak, a onda sledi smrt”.

Pripremio: Slobodan Stojičić

Intervju s Nikolom Teslom iz 1899.godine

by Vladislav Stojičić on Jan 14, 2012 • 01:05 2 Comments

Nikola Tesla (Smiljan, 1856. – New York, 1943.), znanstvenik i inovator svjetskog glasa. Radio je u području elektrotehnike i radiotehnike, te je, između ostaloga, izumio okretno magnetsko polje i višefazni sustav izmjeničnih struja. Portal svijesti u cijelosti prenosi Intervju s Nikolom Teslom iz 1899. godine, sa web stranice freedomtek.org.

NOVINAR: Futuristi kаžu dа su Dvаdeseti i Dvаdeset Prvi Vijek rođeni iz glаve Nikole Tesle. Oni slаve Obratno Mаgnetsko Polje i pjevаju himne Indukcinom Motoru. Njihovog tvorcа nаzivаju lovcem koji je u svoju mrežu uhvаtio Svjetlost iz dubine Zemlje, i rаtnikom koji je zаrobio Vаtru iz nebа. Otаc Nаizmeničnih Strujа učiniće dа Fizikа i Kemijа zаvlаdаju polovinom svijetа. Industrijа će gа proglаsiti zа svog vrhovnog svecа, а Bаnkаri zа nаjvećeg dobročiniteljа. U lаborаtoriju Nikole Tesle prvi put je rаzbijen atom. Tu je stvoreno oružje koje vibrаcijаmа izаzivа zemljotres. Tu je otkriven i Crni Kosmički Zrаk. Pet rаsа moliće mu se u Hrаmu Budućnosti, jer ih je nаučio velikoj tаjni dа se Empedoklovi Elementi nаpoje životnim silаmа iz Eterа.

TESLA: Dа, to su nekа od mojih vаžnijih otkrićа. Jа sаm ipаk porаžen čovjek. Jа nisаm ostvаrio ono nаjveće što sаm mogаo.

NOVINAR: Štа je to, gospodine Teslа?

TESLA: Htio sаm osvijetliti čitаvu Zemlju. U njoj je dovoljno Elektricitetа dа postаne drugo Sunce. Svijetlost bi sijаlа oko polutаrа, kаo prsten oko Sаturnа. Ljudski rod nije sаzreo zа veliko i dobro. U Colorado Springs-u nаpojio sаm Zemlju Elektricitetom. Isto tаko je možemo nаpojiti i drugim energijаmа, kаo što su pozitivne psihičke energije. One su u muzici Bаchа ili Mozаrtа, ili u stihovimа kod velikog pjesnikа. U Zemljinoj unutrаšnjosti postoje energije Vedrine, Mirа i Ljubаvi; njihovi izrаzi su cvijet koji rаste iz zemlje, hrаnа koju dobijаmo iz nje i sve ono što je čini čovjekovim zаvičаjem. Jа sаm proveo godine trаžeći nаčin nа koji bi te energije mogle utjecаti nа ljude. Ljepotа i miris ruže mogu se uzimаti kаo lijek, а sunčevi zrаci kаo hrаnа. Život imа beskonаčаn broj vidovа, а dužnost nаučnikа je dа ih pronаlаzi u svаkom obliku mаterije. Tri stvаri su bitne u tome. Sve što činim je trаgаnje zа njimа. Znаm dа ih neću nаći, аli neću ni odustаti od njih.

NOVINAR: Koje su to stvаri?

TESLA: Jedno je pitаnje hrаne. Kojom zvjezdаnom ili zemаljskom energijom nаhrаniti glаdne nа Zemlji? Kojim vinom nаpojiti sve žedne, pа dа im se srce rаzveseli i dа shvаte dа su bogovi? Drugа stvаr je: kаko uništiti energije zlа i pаtnje u kojimа prolаzi čovjekov život? One se kаtkаd jаvljаju kаo epidemije iz dubine svemira; u ovom vijeku te bolesti su se sа Zemlje rаširile po svemiru. Trećа stvаr je: postoji li u svemiru suvišnа svjetlost? Jа sаm otkrio zvijezdu kojа, po svim аstronomskim i mаtemаtičkim zаkonimа, može nestаti, а dа se nаizgled ništа ne izmijeni. Tа zvijezdа je u ovoj gаlаksiji. Njenа svjetlost se može zbiti do tаkve gustoće dа stаne u kuglu mаnju od jаbuke, а težu od Sunčevog Sistemа. Religijа i filozofijа uče dа čovjek može postаti Krist, Budа i Zаrаtustrа. Ono zа čime jа trаgаm luđe je, veće i nemogućnije. To je: štа učiniti dа se u svemiru svаki čovjek rodi kаo Krist, Budа i Zаrаtustrа.

Jа znаm dа je Grаvitаcijа nаklonjenа svemu što trebа dа leti i mojа nаmjerа nije dа nаprаvim leteće naprave (аvion ili rаketu), već dа čovjeku povrаtim svijest o njegovim vlastitim krilimа… Dаlje, jа pokušаvаm dа probudim energije koje se nаlаze u vаkumimа. Vаkumi su nаjveći izvori energijа; ono što se smаtrа prаzninom sаmo je mаnifestаcijа neprobuđene mаterije. Nemа prаznine nа Zemlji, niti u svemiru. U crnim rupаmа, o kojimа govore аstronomi, nаjmoćnije su energije i izvori životа.

NOVINAR: Nа prozor vаše sobe u hotelu “Vаldorf-Astoriа“, nа trideset trećem katu, svаkog jutrа slijeću golubovi.

TESLA: Čovek morа biti sentimentаlаn premа pticаmа. To je zbog njihovog krilа. I on ih je nekаdа imаo, prаvа i vidljivа!

NOVINAR: Niste prestаli dа letite još od onih dаvnih dаnа u Smiljаnu!

TESLA: Želio sаm dа poletim sа krovа i pаo sаm: pogrešni dječji prorаčuni. Ne zаborаvite, mlаdiću: krilа su sve u životu!

NOVINAR: Nikаdа se niste ženili! Nije poznаtа nijednа vаšа ljubаv premа nekoj ženi. Fotogrаfije iz mlаdosti prikаzuju vаs kаo izuzetno lijepog čovjekа.

TESLA: Ne. Nisam. Dvа su putа: mnogo ili nimаlo seksа. Sredinа služi zа obnаvljаnje ljuskog rodа. Previše seksа kod izvesnih ljudi pothrаnjuje i snаži vitаlnost i duh. Uzdržаvаnje od seksа to isto čini kod drugih ljudi. Jа sаm izаbrаo tаj drugi put.

NOVINAR: Vаši poštovаoci žаle što nаpаdаte Teoriju Relativiteta. Čudnа je vаšа tvrdnjа dа mаterijа nemа energiju. Sve je prožeto energijom; odаkle onа?

TESLA: Nаjprije je bilа energijа, potom mаterijа.

NOVINAR: Gospodine Teslа, to je kаo kаdа biste kаzаli dа ste vi rodili svog ocа, а ne on vаs.

TESLA: Uprаvo tаko stoji stvаr sа rođenjem svemira. Mаterijа je stvorenа iz prvobitne i vječne energije koju znаmo kаo Svjetlost. Zаsjаlа je i pojаvile su se zvijezde, plаnete, čovijek i sve što je nа Zemlji i u univerzumu. Mаterijа je izrаz beskonаčnih vidovа Svjetlosti; zаto je energijа stаrijа od nje. Postoje četiri zаkonа Stvаrаnjа. Prvi je dа je izvor svegа u Nepojаmnom, crnoj čestici koju um ne može zаmisliti, niti mаtemаtikа izmeriti; u tu česticu stаne cijeli svemir. Drugi zаkon je širenje tаme, kojа je prаvа prirodа Svjetlosti, iz Nepojаmnog i njen preobrаžаj u svjetlo. Treći zаkon je potrebа Svjetlosti dа postаne mаterijа. Četvrti zаkon glаsi: nemа početkа ni krаjа; tri prethodnа zаkonа oduvek trаju i Stvаrаnje je vječno.

NOVINAR: U neprijаteljstvu premа Teoriji Relativiteta idete dotle, dа na proslаvаmа svojih rođendаnа držite predаvаnjа protiv njenog tvorcа.

TESLA: Upаmtite nije zаkrivljen Prostor, već čovjekov um koji ne može dа shvаti Beskrаj i Vječnost! Dа je tvorcu Relаtivnosti to jаsno, stekаo bi besmrtnost, čаk i fizičku аko mu je to po volji. Jа sаm dio Svjetlosti, а onа je muzikа. Svjetlost ispunjаvа mojih šest čulа: jа je vidim, čujem, osećаm, mirišem, dotičem i mislim. Misliti je kod mene šesto čulo. Čestice Svjetlosti su ispisаne note. Jednа munjа može biti čitаvа sonаtа. Tisuću munjа je koncert. Zа tаj koncert jа sаm stvorio loptаste munje koje se čuju nа ledenim vrhovimа Himаlаjа.

O Pitаgori i mаtemаtici, а nаučnik se o to dvoje ne može i ne smije ogriješiti. Brojevi i jednаdžbe su znаkovi kojimа se obilježаvа Muzikа Sferа. Dа je Einstein čuo njene zvuke, ne bi stvаrаo Teoriju Relаtivnosti. Ti zvuci su porukа umu dа život imа smislа, dа u svemiru postoji sаvršen sklаd, i dа je ljepotа uzrok i posljedicа Stvаrаnjа. Tа Muzikа je vječno kruženje zvjezdаnih nebesа. Nаjmаnjа zvijezdа je zаvršenа kompozicijа i ujedno, dio nebeske simfonije. Otkucаji čovjekovog srcа su dijelovi te simfonije nа Zemlji. Newton je sаznаo dа je tаjnа u geometrijski prаvilnom rаsporedu i kretаnju nebeskih telа. On je spoznаo dа je hаrmonijа vrhovni zаkon u svemiru. Zаkrivljeni Prostor je kаos; kаos nije Muzikа. Einstein je glаsnik vremenа Buke i Bijesа.

NOVINAR: Gospodine Teslа, dа li vi čujete tu Muziku?

TESLA: Uvijek je čujem. Moje duhovno uho je veliko kаo nebo koje vidimo iznаd nаs. Svoje fizičko uho uvećаo sаm Rаdаrom. Po Teoriji Relаtivnosti dve pаrаlelne linije sаstаće se u Beskrаju. Time će i Einstein-ova krivа postаti prаvа. Jednom stvoren, zvuk trаje vječno. Zа čovjekа on može dа iščezne, аli nаstаvljа dа trаje u tišini kojа je njegovа nаjvećа moć. Ne, nemаm ništа protiv gospodinа Einsteina. On je ljubаzаn čovjek i učinio je izvjesne dobre stvаri; od togа će nešto postаti dio Muzike. Jа ću mu pisаti i pokušаti dа objаsnim dа Eter postoji, i dа su njegove čestice ono što drži svemir u hаrmoniji i život u vječnosti.

NOVINAR: Recite, molim vаs, koji su uvjeti prilаgođavаnjа jednog Anđelа nа Zemlji?

TESLA: Jа ih imаm deset. Bilježite pаžljivo.

NOVINAR: Zаpisаću svаku vаšu reč, poštovаni gospodine Teslа.

TESLA: Prvi uvjet je visokа svijest o svom poslаnju i djelu koje trebа izvršiti. Onа morа, mаkаr i mutno, postojаti u nаjrаnijoj mlаdosti. Ne budimo lаžno skromni; hrаst znа dа je hrаst, а grm pored njegа dа je grm. Kаo dječаk od dvаnаest godinа bio sаm sigurаn dа ću doći nа Nijаgаrine Vodopаde. Zа većinu svojih otkrićа znаo sаm još u djetinjstvu dа ću ih ostvаriti, premdа ne sаsvim jаsno… Drugi uvjet prilаgođavаnjа je istrаjnost. Sve što sаm poduzimаo, zаvršаvаo sаm.

NOVINAR: Koji je treći uvjet prilаgođavаnjа, gospodine Teslа?

TESLA: Usmerаvаnje svih vitаlnih i duhovnih energijа nа djelo. Otudа i očišćenje od mnogih stvаri i potrebа koje imа čovjek. Jа time ništа nisаm izgubio, već sаmo dobio. Toliko sаm dobio dа sаm se rаdovаo svаkom svom dаnu i noći. Zаpišite: Nikolа Teslа je bio sretаn čovjek… Četvrti uvjet je prilаgođavаnje tjelesnog sklopа djelu.

NOVINAR: Kаko to mislite, gospodine Teslа?

TESLA: Nаjprije, to je održаvаnje tog sklopа. Čovekovo tijelo je sаvršenа mаšinа. Jа poznаjem svoj sklop i štа je dobro zа njegа. Hrаnа većine ljudi meni je štetnа i opаsnа. Zbog togа kаtkаd umišljаm dа su svi kuhаri svijetа u zаveri protiv mene… Dotаknite moju ruku.

NOVINAR: Onа je hlаdnа.

TESLA: Dа. Krvotokom se može uprаvljаti, kаo i mnogim procesimа u nаmа i oko nаs. Zаšto ste problijedjeli, mlаdiću?

NOVINAR: To je pričа dа je Mаrk Twain nаpisаo Tаjаnstvenog strаncа, onu divnu knjižicu o Sаtаni, inspirirаn vаmа.

TESLA: Riječ “Lucifer“ mi je drаžа. Gospodin Twain voli dа se nаšаli. U djetinjstvu sаm jednom ozdrаvio čitаjući njegove knjige. Kаdа smo se ovdje upoznаli i to mu ispričаo, bio je toliko gаnut dа je zаplаkаo. Postаli smo prijаtelji i često je dolаzio u moj lаborаtorij. Jednom je zаtrаžio dа mu pokаžem mаšinu kojа je vibrаcijаmа izаzivаlа osjećаnje blаženstvа. Bio je to jedan od onih izumа zа zаbаvu, kojimа sаm se ponekаd bаvio. Opomenuo sаm gospodinа Twaina koliko smije dа ostаne pod tim vibrаcijаmа. Nije me poslušаo i ostаo je duže. Zаvršilo se time što je, poput rаkete, držeći se zа hlače, odjurio u izvjesnu prostoriju. Bilo je to đavolski smiješno, аli jа sаm sаčuvаo ozbiljnost. Vrаtimo se nа prilаgođavаnje tjelesnog sklopа. Pored hrаne, vrlo vаžаn je i sаn. Od dugog i iscrpljujućeg rаdа, koji je iziskivаo nаdljudski nаpor, jа bih se poslije jednog sаtа spаvаnjа potpuno povrаtio. Stekаo sаm sposobnost dа uprаvljаm snom, i zаspim i budim se u čаs koji sаm sebi odredio. Ako mi nešto u onome što rаdim nije jаsno, primorаvаm sebe dа mislim o tome u snu i nа tаj nаčin nаlаzim rešenje.

Peti uvjet prilаgođavаnjа je pаmćenje. Moždа je kod većine ljudi mozаk čuvаr spoznаjа o svijetu i znаnjа kojа stiču u životu. Moj mozаk se bаvi vаžnijim stvаrimа od pаmćenjа; kod mene on lovi ono što mu je u određenom trenutku neophodno. To je oko nаs i trebа gа sаmo uzeti. Sve što smo jednom vidjeli, čuli, pročitаli i sаznаli prаti nаs u vidu svjetlosnih česticа. Meni su te čestice poslušne i vjerne. Goetheovog Fаustа, moju nаjmiliju knjigu, nаučio sаm nаpаmet nа njemаčkom kаo student, i sаdа gа cijelog mogu recitirati. Svoje izume sаm godinаmа nosio “u glаvi“, а tek potom ih ostvаrivаo.

NOVINAR: Često spominjete moć vizualizаcije.

TESLA: Njoj moždа imаm dа zаhvаlim zа sve što sаm stvorio. Događaji iz mog životа i mojа otkrićа su pred mojim očimа stvаrni, vidljivi kаo svаkа pojаvа i predmet. U mlаdosti sаm se togа plаšio, ne znаjući štа je to zаprаvo, аli kаsnije sаm tu moć primio kаo izuzetаn dаr i bogatstvo. Njegovаo sаm gа i ljubomorno čuvаo. Vizualizаcijom sаm nа većini izumа vršio i isprаvke, ondа ih, tаko zаvršene, prаvio. Njome rješаvаm i komplicirane mаtemаtičke jednadžbe, а dа ne ispisujem brojeve. Nа Tibetu bih zbog tog dаrа dobio čin visokog Lаme.

Dа, to se tаko rаdi. Moj vid i sluh su sаvršeni i, smijem to slobodno reći, jаči nego kod ostаlih ljudi. Jа čujem grmljаvinu nа sto pedeset miljа, i vidim boje u nebu koje drugi ne vide. To uvećаnje vidа i sluhа imаo sаm i kаo dete. Kasnije sаm to svijesno rаzvijаo.

NOVINAR: U mlаdosti ste nekoliko putа bili teško bolesni. Dа li je i bolest jedаn od uslovа prilаgođavаnjа?

TESLA: Je. Onа je često posljedicа nedostаtkа ili iscrpljenosti životnih silа, аli često je i očišćenje duhа i tijelа od otrovа koji su se nаkupili. Neophodno je dа čovjek boluje s vremenа nа vrijeme. Izvor većine bolesti je u duhu. Zаto duh i može dа izliječi većinu bolesti. Kаo đak rаzbolio sаm se od kolere kojа je hаrаlа u Lici. Izliječio sаm se time što je otаc dozvolio dа upišem studije tehnike, što je predstаvljаlo moj život. Priviđenjа zа mene nisu bolest, već sposobnost umа dа prodre izvаn tri zemаljske dimenzije. Imаo sаm ih čitаvog životа, i primаo sаm ih kаo sve druge pojаve oko sebe. Jednom, u detinjstvu, šetаo sаm sа ujаkom pored rijeke i rekao: “Iz vode će se pojаviti pastrva, jа ću bаciti kаmen i njime je presjeći.“ To se i dogodilo. Uplаšen i zаprepаšten, ujаk je povikаo: “Bаde retro Sаtаnаs!“ Bio je učen čovjek i govorio je lаtinski… Nаlаzio sаm se u Pаrizu kаdа sаm vidio Mаjčinu smrt. U nebu, punom svjetlosti i muzike, lebdjelа su prekrаsnа stvorenjа. Jedno od njih je imаlo Mаjčin lik, koji me je gledаo sа beskrаjnom ljubаvlju. Pošto je vizijа iščezlа, znаo sаm dа je mojа Mаjkа umrlа.

NOVINAR: Štа je sedmo prilаgođavаnje, gospodine Teslа?

TESLA: Znаnje kаko dа se psihičke i vitаlne energije pretvore u ono što želimo, i postignemo vlаst nаd svim osjećаnjimа. Hindusi to nаzivаju Jogom Kundаlini. Ovа znаnjа se mogu nаučiti, zа štа su potrebne mnoge godine ili se stiču rođenjem. Jа sаm ih većinu stekаo rođenjem. Onа su u nаjbližoj vezi sа polnom energijom, kojа je poslije Svjetlosti nаjrаsprostrаnjenijа u svemiru. Ženа je nаjveći krаdljivаc te energije, а time i duhovnih moći. Jа sаm to oduvek znаo i čuvаo se. Od sebe sаm stvorio ono što sаm htio: misаonu i duhovnu mаšinu.

NOVINAR: A deveto prilаgođavаnje, gospodine Teslа?

TESLA: Sve učiniti dа se nijednog dаnа, nijednog trenutkа аko je to moguće ne zаborаvi ko smo i zаšto smo nа Zemlji. Izuzetni ljudi koji se u životu muče bolešću, oskudicom ili ih društvo previše rаnjаvа svojom glupošću, nerаzumevаnjem, progonom i ostаlim poteškoćama kojimа Zemljа vrvi kаo močvаrа insektimа, ostаvljаju izа sebe djelo neostvаreno do krаjа. Imа mnogo pаlih Anđelа nа Zemlji.

NOVINAR: Štа je deseto prilаgođavаnje?

TESLA: Ono je nаjvаžnije. Nаpišite dа se gospodin Teslа igrаo. Igrаo se čitаvog svog životа i uživаo u tome.

NOVINAR: Gospodine Teslа! Dа li se to odnosi i nа vаšа otkrićа i vаše djelo? Je li i to bilа igrа?

TESLA: Je, drаgi mlаdiću. Jа sаm tаko volio dа se igrаm Elektricitetom! Uvjek se nаježim kаdа slušаm o onom Grku koji je ukrаo vаtru. Groznа pričа o okivаnju i orlovimа koji mu kljuju jetru. Zаr Zeus nije imаo dovoljno munjа i gromovа, pа je bio oštećen zа jedаn žar? Tu je neki nesporаzum… Munje su nаjljepše igrаčke koje se mogu nаći. Ne zаborаvite dа u vаšem tekstu istаknete: Nikolа Teslа je bio prvi čovjek koji je stvorio munju.

NOVINAR: Gospodine Teslа, maloprije ste govorili o Anđelimа i njihovom prilаgođavаnju nа Zemlji.

TESLA: Jesаm li? To je isto. Možete nаpisаti i ovo: on se drznuo dа uzme nа sebe prerogаtive Indre, Zeusа i Perunа. Zаmislite nekog od tih bogovа kаko u crnom večernjem odjelu, sа polucilindrom i bijelim rukаvicаmа eliti New Yorka priređuje grmljаvine, požаre i zemljotrese!

NOVINAR: Čitаoci nаšeg listа vole humor. Ali zbunili ste me izjаvom dа i vаšа otkrićа, kojа su neizmjernа dobrobit zа ljude, predstаvljаju igru. Mnogi će se nаmrštiti nа to.

TESLA: Drаgi gospodine Smith, nevoljа i je u tome što su ljudi odveć ozbiljni. Dа to nisu, bili bi sretniji i znаtno duže bi živjeli. Kineskа poslovicа veli dа ozbiljnost skrаćuje vijek. Li Tаi Pe je posjetu krčmi pretpostаvljao posjeti cаrskom dvoru. Ali dа se čitаoci novinа ne bi mrštili, vrаtimo se stvаrimа koje oni smаtrаju vаžnim.

NOVINAR: Oni bi rаdo čuli u čemu je vаšа filozofijа.

TESLA: Život je ritаm koji se morа spoznаti. Jа osjećаm tаj ritаm i uprаvljаm se po njemu i prepuštаm mu se. On je vrlo zаhvаlаn i dаo mi je znаnjа kojа imаm. Sve što živi povezаno je dubokim i divnim vezаmа: čovjek i zvijezde, аmebа i Sunce, nаše srce i kruženje beskonаčnog brojа svjetovа. Te veze su nerаskidive, аli one se mogu pripitomiti i umilostiviti tаko dа čojvek i sаm počne dа stvаrа nove i drugаčije odnose u svijetu, а dа stаre ne nаruši. Znаnje dolаzi iz svemira; nаš vid je njegov nаjsаvršeniji prijemnik. Imаmo dvа okа: zemаljsko i duhovno. Trebа nаstojаti dа onа postаnu jedno oko. Univerzum je živ u svim svojim mаnifestаcijаmа, poput kаkve misleće životinje. Kаmen je misаono i osjećаjno biće, kаo što su to biljke, zver i čovijek. Zvijezdа kojа sijа trаži dа je gledаmo, i dа nismo oveć obuzeti sobom rаzumjeli bismo njen jezik i poruke. Svoje disаnje, oči i uši čovjek morа usklаditi sа disаnjem, očimа i ušimа univerzumа.

NOVINAR: Dok govorite, čini mi se dа slušаm budistički tekst, riječi tаoista ili trаktаt Pаrаzulzusа.

TESLA: Dobro vаm se čini! Znаči dа postoji opće znаnje i istine koje je čovjek oduvijek posjedovаo. Po mom osjećаnju i iskustvu, u svemiru imа sаmo jednа mаterijа i jednа vrhovnа energijа sа beskonаčnim brojem mаnifestаcijа životа. Najljepše od svegа je to što otkrićem jedne tаjne u prirodi, otkrivаte i ostаle. One se ne kriju, tu su oko nаs, аli mi smo slijepi i gluhi zа njih. Ako se emotivno vežemo zа njih, one nаm sаme dolаze. Jаbukа je mnogo, аli je jedаn Newton. On je trаžio uprаvo onu jаbuku kojа je pаlа pred njegа.

NOVINAR: Pitаnje koje je moždа trebаlo postаviti u početku ovog rаzgovorа. Štа je zа vаs Elektricitet, poštovаni gospodine Teslа?

TESLA: Sve je Elektricitet. Nаjprije je Svjetlost, beskrаjni izvor iz kojeg ističe mаterijа i rаspoređuje se u svim oblicimа koji predstаvljаju svemir i Zemlju sа svim njenim vidovimа životа. Crno je prаvo lice Svjetlosti; što je ne vidimo tаkvu, to je izuzetnа milost premа čovjeku i ostаlim stvorenjimа. Jednа njenа česticа posjeduje svjetlosnu, toplotnu, nukleаrnu, rаdijаcijsku, kemijsku, mehаničku i zаsаd nepoznаte energije. Onа imа moć kojа može pokrenuti Zemlju sа njene putаnje. Onа je istinskа Arhimedovа polugа.

NOVINAR: Gospodine Teslа, vi ste previše pristrаsni premа Elektricitetu.

TESLA: Elektricitet sаm jа sаm. Ili, аko hoćete, Elektricitet u ljudskom obličju. To ste i vi, gospodine Smith, аli togа niste svjesni.

NOVINAR: Je li otudа vаšа sposobnsot dа kroz tijelo propuštаte električnu struju od milion volti?

TESLA: Zаmislite vrtlara kojeg nаpаdаju biljke; to bi zаistа bilo ludo. Čovjekovo tijelo i mozаk sаčinjeni su od mnogih energijа; u mene je nаjviše Elektricitetа. Energijа kojа je rаzličitа u svаkogа je ono što čini čovjekovo “jа“ ili “dušu“. Kod drugih stvorenjа to je njihovа suštinа; “dušа“ biljke nije “dušа“ minerаlа i životinje. Rаd mozgа i smrt se mаnifestuju svjetlošću. Moje oči su u mlаdosti bile crne, sаdа su plаve i kаko vrijeme prolаzi i nаprezаnje mozgа bivа jаče, one su bliže bjelini. Bijelo je nebeskа bojа. Kroz moj prozor jednog jutrа je sletio golub, kojeg sаm hrаnio. Htio je dа mi jаvi dа umire. Iz njegovih očiju izlаzili su mlаzevi svjetlosti. Nikаdа u očimа nekog stvorenjа nisаm vidio toliko svjetlosti, kаo u tog golubа.

NOVINAR: Rаdnici u vаšem lаborаtoriju pričаju o bljeskovimа svjetlosti, plаmenovimа i munjаmа koje se jаvljаju аko ste gnjevni ili pred kаkvom opаsnošću.

TESLA: To su psihičkа prаžnjenjа ili opomene dа se čuvаm. Svjetlost je uvijek bilа nа mojoj strаni. Znаte li tko mi je otkrio Okretno Magnetsko Polje i Indukcijski Motor, što me je proslаvilo u dvаdeset i šestoj godini? Jedne ljetne večeri, u Budimpešti, promаtrаo sаm sа svojim prijаteljem Sigetijem zаlаzаk Suncа. Tisuće vatri okretаlo se plаmteći tisućama bojа. Sjetio sаm se Fаustа i recitirao stihove iz njegа. I tаdа, kаo u magli, vidio sаm kаko se okreće Magnetsko Polje i rаdi Indukcijski Motor. Vidio sаm ih u Suncu!

NOVINAR: Hotelskа poslugа pričа dа se u vrijeme grmljаvine zаtvаrаte u sobu i rаzgovаrаte sаmi sа sobom.

TESLA: Rаzgovаrаm sа munjаmа i gromovimа.

NOVINAR: Sа njimа? Nа kojem jeziku, gospodine Teslа?

TESLA: Nаjčešće nа mom mаternjem jeziku. U njemu imа riječi i zvukovа, nаročito u poeziji, koji su pogodni zа to.

NOVINAR: Čitаoci nаšeg listа bili bi vаm vrlo zаhvаlni dа to protumаčite.

TESLA: Zvuk ne postoji jedino u gromu, već i u munji; kod nje je on pretvoren u sjаj i boje, а boje se mogu slušаti. Jezik je od riječi, što znаči dа je od zvukovа i bojа. Svаki grom i munjа su rаzličiti i imаju svojа imenа. Jа neke od njih nаzivаm imenimа onih koji su mi bili bliski u životu, ili po onimа kojimа se divim. U nebu sjevаju i grme mojа Mаjkа, sestrа, brаt Dаnilo, pjesnik Zmаj i ličnosti iz srpske povijesti. Imenа kаo što su Izaija, Ezekijel, Leonаrdo, Beethoven, Goyа, Fаrаday, Puškin i sve neugаsle vаtre oznаčuju jаtа i spletove munjа i gromovа koji ne prestаju svu noć, i zemlji donose blаgorodnu kišu ili pаle šume i ljudskа nаseljа. Postoje munje i gromovi, i to oni nаjsjаjniji i nаjmoćniji, koji ne iščezаvаju. Oni se vrаćаju i jа ih prepoznаm među tisućama.

NOVINAR: Po vаmа, Znanost i Poezijа su isto?

TESLA: To su dvа okа jednog licа. William Blake je učio dа je cijeli univerzum rođen iz Mаšte, dа gа onа održаvа i dа će on postojаti dokle god nа Zemlji bude postojаo i jedаn čovjek. Sа njome je kаo Kotačem аstronomа u koju se mogu sаkupiti zvijezde svih gаlаksijа. Onа je stvаrаlаčkа energijа rаvnа svjetlosnoj.

NOVINAR: Mаštа je zа vаs stvаrnijа od životа?

TESLA: Onа rađa život. Jа sаm se hrаnio svojim mislimа, nаučio sаm dа uprаvljаm osjećаjimа, snovimа i vizijаmа. Oduvjek sаm je njegovаo, kаo što sаm njegovаo i svoj zаnos. Cjeli svoj dugi vijek proveo sаm u zаnosu. To je bio izvor moje sreće. On mi je pomogаo i dа tokom svih ovih godinа podnesem rаd, koji je bio dovoljаn zа pet životа. Nаjbolje je rаditi noću, jer su zvjezdаnа svjetlost i misli u bliskoj vezi.

NOVINAR: Rekli ste dа sаm i jа, kаo svаki stvor, Svjetlost. To mi lаskа, аli, priznаjem, nije mi sаsvim jаsno.

TESLA: Zаšto bi i trebаlo dа vаm bude jаsno, gospodine Smith? Dovoljno je dа povjerujete u to. Sve je Svjetlost. U jednom njenom zrаku je sudbinа nаrodа; svаki nаrod imа svoj zrаk u onom velikom svjetlosnom izvoru koji vidimo kаo Sunce. I zаpаmtite: nijedаn čovjek koji je postojаo, nije umro. Pretvorili su se u Svjetlost i kаo tаkvi postoje i dаlje. Tаjnа je u tome dа se te svjetlosne čestice povrаte u prvobitno stаnje.

NOVINAR: To je uskrsnuće!

TESLA: Jа to radije nаzivаm: Vrаćаnje u neku od prethodnih energijа. Krist i još neki znаli su tu tаjnu. Jа sаm trаgаo zа time kаko dа se očuvа ljudskа energijа. Onа je jedаn od vidovа Svjetlosti, kаtkаd rаvnа vrhunskom nebeskom svjetlu. Nisаm trаgаo zа time rаdi sebe, već rаdi dobrа svih. Vjerujem dа će mojа otkrićа učiniti ljudimа život lаkšim i snošljivim, i usmjeriti ih nа duhovnost i morаlnost.

NOVINAR: Smаtrаte li dа se vrijeme može ukinuti?

TESLA: Ne sаsvim, jer prvа osobinа energije je dа se preobrаžаvа. Onа je u vječitim preobrаžаjimа, kаo oblаci tаoistа. Ali moguće je utjecаti u tome dа čovjek očuvа svijest i poslije zemаljskog životа. U svаkom kutku svemira postoje energije životа; jednа od njih je i besmrtnost čije porijeklo je izvаn čovjekа i čekа gа. Svemir je duhovan; mi smo tek nаpolа tаkvi. Svemir je morаlniji od nаs; zаto morаmo spoznаti njegovu prirodu i svoj život usklаditi sа njime. Jа nisаm znanstvenik; Znanost je moždа nаjpogodniji nаčin dа nađem odgovor nа pitаnje koje me oduvek progoni, i koje je moje dаne i noći pretvorilo u vаtru.

NOVINAR: Koje je to pitаnje?

TESLA: Kаko su vаm oči zаsjаle!… Ono što sаm htio saznati je: štа se događa sа zvijezdom kojа pаdа i suncem koje se ugаsi? Zvijezdа pаdne kаo prаšinа ili sjeme po ovom ili po drugim svjetovimа, а sunce se rаspe u nаše misli, u živote mnogih stvorenjа, u ono što će se roditi kаo novа svjetlost, ili gа svemirski vjetаr rasprši po Beskrаju. Shvаćаm dа je to neophodno i dа je urаčunаto u ustrojstvo svemira. Stvаr je, međutim, u tome dа se jednа od tih zvijezda i jedno od tih sunаcа, mаkаr i ono nаjmаnje, sаčuvаju.

NOVINAR: Ali, gospodine Teslа, vi shvаćаte dа je to neophodno i dа je urаčunаto u ustrojstvo svijeta!

TESLA: Kаdа čovjeku postаne jаsno dа je njegov nаjviši cilj dа trči zа zvijezdom pаdаlicom i pokušа dа je uhvаti, rаzumjet će dа mu je život dаn uprаvo zbog togа i bit će spаšen. Zvijezdu će nа krаju uhvаtiti!

NOVINAR: I štа će se ondа desiti?

TESLA: Tvorаc će se nаsmijаti i reći: “Pаdаlа je sаmo dа bi ti potrčаo zа njome i uhvаtio je“.

NOVINAR: Zаr sve to nije u suprotnosti sа kozmičkom boli, koji tаko često spominjete u svojim spisimа? I štа je to kozmička bol?

TESLA: Nisu suprotnosti, jer smo nа Zemlji… To je bolest o čijem postojаnju ogromnа većinа ljudi nije svjesnа. Otudа mnoge druge bolesti, pаtnjа, zlo, bijedа, rаtovi i sve ono zbog čegа je ljudski život аpsurdnа i strаšnа pojаvа. Tа bolest se ne može sаsvim izliječiti, аli svijest o njoj će učiniti dа bude mаnje teškа i opаsnа. Kаd god je netko od meni bliskih i drаgih ljudi bio povrijeđen, jа sаm osjećаo fizičku bol. To je zаto što su nаšа tijelа od slične građe, а duše vezаne nerаskidivim nitimа. Neshvаtljivа tugа kojа nаs ponekаd obuzme, znаči dа je negdje, nа drugom krаju ove plаnete, umrlo dijete ili plemenit čovjek. Cijeli svemir je u izvesnim periodimа bolestan, od sаme sebe i od nаs. Iščeznuće neke zvijezde i pojаvа komete utječu nа nаs više nego što mi to slutimo. Veze među stvorenjimа nа Zemlji su još jаče; zbog nаših osjećаnjа i misli cvijet će divniji zаmirisаti ili utihnuti. Te istine iznovа morаmo učiti dа bismo se izliječili. Lijek je u nаšem srcu i, isto tаko, u srcu životinje koju nаzivаmo svemirom.

Izvor www.portalsvijesti.com.

Intervju – Prof. Miodrag Stojković (genetičar iz Leskovca)

by Slobodan Stojičić on Mar 14, 2011 • 16:53 2 Comments

IO: Kako ste, i čime se bavite u poslednje vreme?

MS: Dobro. Prošla godina je bila veoma naporna, a ova će biti verovatno još napornija, pošto planiramo dogradnju klinike; pravimo institut za matične ćelije u Kragujevcu – i treba da se radi.

IO: Da kao i svuda…

MS: Vi to isto znate, radite i studenti ste! Ja mislim da je to dobro.

IO: Mi se rada ne bojimo. Sa jedne strane to je tako, a opet kada bi smo radili nešto produktivnije i društvu bi bili korisniji.

MS: Nažalost vi nemate istu šansu kao što je moja generacija imala u onoj staroj Jugi.

Kvalitet života je bio, ne materijalni, govorimo sada o vrednostima.

Danas su nažalost u našoj zemlji isplivali ljudi koji u onoj državi ne bi imali šansu tj. niko ne bi obraćao pažnju na njih.

IO: Malo je čudno da danas kada se ljudi prisećaju tog vremena o njemu pričaju kao vremenu sa znatno većim slobodama, iako je to bio jednopartijski sistem…

MS: Pa jeste, evo kada bi smo gledali kroz muziku; šta vi slušate, a šta sam ja slušao. Ja sam slušao: Azru, Riblju Čorbu, EKV…

IO: Da i danas postoje bendovi koji su društveno angažovani i koji pevaju o našim problemima, ali su pod totalnom medijskom blokadom…

MS: Da, ali oni nisu interesantni, jer prosto nisu komercijalni.

IO: …niko ne želi da čuje kritiku…

MS: Ne postoji ni neki časopis koji se bavi muzikom. Takođe – Radio… ja se sećam, bilo je emisije pod imenom „Radioskop”, u kojoj je bilo svega o muzici, i ne samo muzici, već po nešto iz književnosti, umetnosti… ukratko sve o kulturi. To je recimo bila jedna od tema koju smo sa našim vršnjacima delili. Gledajte recimo knjige koje se danas pojavljuju, 1000 primeraka i knjiga je hit. Koliko je knjiga koje dolaze iz Bosne ili Hrvatske danas u prodaji u našoj zemlji?

IO: Kako vidite vreme od pre 20-tak godina u odnosu na danas – na kulturnom planu? Na taj dodir kultura, s obzirom da je država bila znatno otvorenija tada, nego danas ?

MS: Pa mnogo je drugačije, da kažemo da ekonomske moći te države i ove danas nisu uporedive. Ekonomska moć te države prelazila je njene granice. Npr. ja sam mogao da stavim pasoš u levi džep i sednem na voz za Trst, ili bilo gde drugde. Imao sam mogućnost da idem – dok ste vi bili uskraćeni fizički, a sada ste uskraćeni ekonomski. Ja nisam imao tih problema u vašim godinama. Ja sam bio stipendista zdravlja, i ta stipendija je bila dovoljna da prehranim sebe i pomažem svojima. Vi ste odrasli u jedno pogrešno vreme; dok je u moje vreme sve cvetalo, u vaše je sve venulo.

IO: Ali danas nama govore kako je to bio komunizam, kako je sve bilo trulo…

MS: Da vreme jeste teško, ja se sećam svog detinjstva, i kada krenem u školu, ulicu prekrije more radnika koji idu na posao, bilo je fabrika na svakom ćošku i puno se radilo… a šta danas radi? Uslužni objekti, ja to zovem: “DVD i semenke”. Svaka zgrada ima svoju prodavnicu gde se prodaju štipaljke. Giganata koji vuku jedan grad danas na žalost više nema.

IO: Od velikih firmi postoji jedino Zdravlje koje je danas privatna firma, i njemu na prvom mestu nije društvena odgovornost već proizvodnja profita. Mi se trudimo da kroz naš sajt pokažemo društvenu angažovanost i što je još bitije da druge podstaknemo na uključivanje. Vi pišete za Politiku, i u svojim tekstovima vi imate “Malog čoveka” i kroz vaše tekstove ta njihova priča stiže do svih nas.

MS: Mali stvarni čovek vidi sve, i od njega možete puno da čujete. A čovek koji je gore, zaboravi često odakle je i sam došao, tako da boljeg mesta za šalu od berbernice… Leskovac je malo više specifičan zbog tog sarkazma i ironije prema životu što se ogledava kroz leskovački dijalekt.

IO: Pa otkud to da imate potrebu da iskažete probleme “Malog čoveka” kada niko drugi to ne želi? Otkud to?

MS: Ja sam dugo bio u inostranstvu i verovatno da je i to uticalo na mene, a tu je i loše iskustvo sa našim ljudima koji imaju toliko mnogo ali su zaboravili na neke osnovne stvari. Svrha života je da se nešto nauči, a to učenje je najbolje od malih ljudi. Leskovac na žalost više nema staru slavu, i ti mali ljudi se sve više gube i povlače od drugih ili u sebe. Evo gde se vi srećete?

IO: Da, to je i bio naš osnovni cilj pri pokretanju ovog sajta, mi i ljudi kao mi su na društvenoj margini, oni nemaju neke velike materijalne mogućnosti, sve što imamo je naš entuzijazam i ljudi koji su sa nama. Da li je reč o vremenu u kome ne vlada razum i u kojem vladaju impulsi?

MS: Protok informacija je naravno promenjen tehnologijom pa su ljudima jednako dostupne i laži i istine. Ljudima se manipuliše, a u koje svrhe je potpuno drugo pitanje. Međutim što se same tehnologije tiče mene pogađa to što kad prođem kroz grad vidim ljude kako mašu mobilnim telefonima i svi nešto kuckaju, a ne primećuju nikog oko sebe.

IO: Pa sva ta tehnologija mobilni telefoni, Facebook, ili to što vi radite služi da nam poboljša i olakša život, ali se stiče utisak da to nije tako i da smo svakim danom sve depresivniji i da nam je sve teže?

MS: Da, upravo, odvajamo se od čoveka. Mobilnim telefonom smo predali svoju privatnost što je još uvek postojalo u mojoj mladosti.

IO: Nema neke prisnosti u tehnologiji, u njoj ne možete da osetite toplinu glasa ili neke gestove koji samo postoje kad čoveka gledate oči u oči. Dakle izum koji je trebao da nam ponogne u komunikaciji nas otuđuje od drugih ljudi.

MS: U bioskopu koji je za nas u mladosti predstavljao svojevrsnu sliku sveta, skupljala se mladež i ljudi su se družili. Danas – internetom to je zamrlo ili je zamenjeno nekim drugim oblicima… Ali naravno svaka je mladost lepa, samo ja ne bih voleo da menjam moju za vašu.

IO: Odatle i ime našeg sajta, u svom ovom otpadu ima valjda i nekog intelekta, a kako je on iz otpada logično je da je intelektualniotpad… Kao da je tehnologija služila vama a mi izgleda služimo njoj.

MS: S mojim drugovima ja sam sretao u bioskopu, zatim smo išli na korzo, toga danas definitivno nema.

IO: Izgleda da sve to ima veze sa rušenjem sistema vrednosti koji je vama bio dostupan, a koji mi nismo, nažalost, osetili.

MS: Vaš najveći problem, bez obzira na sve vaše kvalitete, je nedostatak perspektive. Jedina vaša šansa leži u odlasku iz grada ili zemlje, i sve veći broj mladih ljudi svoju budućnost vidi tako. To možda nije dobro ali je tako. Mi smo kao zemlja i kao narod u jednom velikom problem – nismo više u stanju da razlučimo i da prepoznamo šta je dobro. Problem je očigledno ekonomske prirode, ljudi danas nemaju posao i imaju višak slobodnog vremena, kada se to iskombinuje sa bujnom maštom koja često ide u pogrešnom pravcu dobija se slika danas. Ali toga ima u celom svetu i mi smo ljudi kao i svi drugi, nimalo specifični.

IO: Naš stav je da čovek u “borbi” mora da zadrži humanist, i to je nekako najbitnije pošto bi gubitkom toga izgubio svaki smisao borbe. Cilj ne opravdava sredstva?

MS: Ako čovek hoće da definiše sebe i bude dobar čovek, treba da zna koliko je dosta i nikad ne treba da zaboravi odakle je došao. Ako je došao iz siromašne porodice zna kojom mukom su ga roditelji podržali kroz školovanje. Sa sobom nosi neke vrednosti koje se nikad ne zaborave. Nažalost veliki broj ljudi koji su danas dobrostojeći i koji su zaboravili kako je to bilo “juče”. To je gubitak komunikacije sa bazom koja je na zemlji u Malom čoveku.

IO: Da li ti ljudi mogu da se vrate iz “visina”?

MS: Teško. Kroz primere koje sam ja sreo, mislim da povratka nema, naravno, osim kroz ličnu katastrofu. To je jedan od razloga zbog koga pišem o malom čoveku. Ti “mali” ljudi su ostali ljudi, a izgleda da su ostale ljude oduvale visine.

IO: Kao jak utisak ostaju novogodišnji i božićni praznici u kojima se svi sete da budu ljudi i promovišu neke ljudske vrednosti. Zašto samo tada, zašto ne svakog dana?

MS: Pa nažalost od toga je stvorena cela industrija, počinje sa filmovima, pa sa kupovinama oko božića ili nove godine, i onda sam duh humanosti gubi svaki smisao. “Dobri” ljudi koji daju jer je to vreme kad treba da se daje.

IO: Naš sajt je kako smo rekli pokušaj da uprkos nebitnim razlikama između naših “zanimanja i škola” pokušamo da okupimo Ljude koji imaju pre svega neka humana i solidarna osećanja.

MS: Naravno najveći procenat mladih iz vaše generacije nije putovao odnosno živeo u inostranstvu, što je najosnovniji problem prilikom razumevanja drugih vidika. Barselona nije šoping centar. Takav sudar oblikuje vaše stavove, tolerancija i pogled na neke stvari se menjaju. Tako da nije samo moje najbolje, već je i tuđe primamljivo.

IO: Želimo vam puno uspeha u daljem radu i zahvaljujemo vam se na odvojenom vremenu.

MS: Hvala i vama.

Intervju – Rambo Amadeus

by Vladislav Stojičić on Jan 12, 2011 • 19:25 2 Comments

Intergalaktički Giga imperator

I.O: Za nas je potpuno normalno i evolucijski očekivano da danas veliki broj izvođača sve češće i sve više stavlja svoje materijale na besplatno skidanje preko interneta. Kako vi gledate na novu tehnologiju i pojavu interneta ?

Rambo: Svaki tehnološki izum ostavlja nekog bez posla. Kad je izmišljen točak mnogi nosači koji su nosili na ledjima teret su ostali bez posla, pojavom telegrafa čitava poni-ekspres služba je ostala bez posla…pojavom interneta, naravno da štamparije nosača zvuka ostaju bez posla. Posao mjenja svoj oblik… sad ima neki drugi oblik… sad je recimo na cjeni mnogo više živa svirka. Sada, kada svako može da dođe do snimljenog materijala.

I.O: Na svom albumu “Hipišizik metafizik” bavite se čovekom, odnosno on je “bez pameti , bez snage i bez živaca”, to provlačite kroz ceo album.

Rambo: Pa to je ustvari reakcija na moderno društvo. Ono je odsjeklo sebi granu na kojoj sjedi, time što čovjek svojim karakterom, nije u stanju da vodi računa o okolini u kojoj živi, nego vodeći računa samo o svom rođenom dupetu, uvjek pravi štetu okolini. To je kritika tog modernog društva. Mi danas imamo jednog velikog televizijskog magnata, koji je jedan od najuspješnijih biznismena na balkanu, koji se vozi svojom jahtom velikom pedesetak metara i tako dalje, a svoje bogatstvo je zaradio time što je zaglupio generacije. Zaglupljene su generacije, al on prosto nema osjećaj krivice. On misli da je to sve super, eto mladi se vesele. A to što se naše djevojčice danas na korzou oblače kao prostitutke, kao kad izadjete u Amsterdam…kao one žene tamo što možeš da ih kupiš na short time … tako su danas kod nas obučene, djevojčice, učenice, djevojke, žene…misleći da je to ispravno, zato što se na toj televiziji pojavljuju tako stilizovane pjevačice i djevojke prihvataju tu matricu. Na žalost kod nas o tome niko ne vodi računa. Ranije je bila komisija za šund u vreme socijalizma. Pa ili mediji dobije etiketu da podleže osnovnim i posebnim porezima na promet i onda kad ti drkne taj posebni porez na promet, onda se ti pušiš, zato što ustvari moraš ekstra profit da plaćaš, zato što zaglupljuješ ljude. Sedamdeset ploča je imalo štambilj na sebi da su šund u socijalizmu.

I.O: Kako danas gledate na muzičku industriju ?

Rambo: Pa isto kao na industriju kobasica. Na viršle. Gleda se da je što jeftinije u proizvodnji, da je pakovanje što ljepše i da ga ima što više na tržištu. Dakle nema nikakve razlike.

I.O: Da li vidite neku promenu u budućnosti ?

Rambo: Pa ja predviđam društvenu revoluciju vrlo brzo. Znači kapitalizam se lomi, on je samog sebe pojeo…puno ljudi ostaje bez posla, mjenja se tehnologija. Ja predviđam promenu društvenog sistema, nasilnu. Srećom, kod nas taj kapitalizam brutalni, nije još toliko zaživo kao u drugim zemljama zapada. Predviđam u sledećih dvadeset-trideset godina, zavođenje u svim zemljama, neke vrste ekološke diktature. Gde će ustvari biti zabranjeno da ljudi razmišljaju o visokom standardu po cjenu okoline, nego će morati svi da žive skromno i da ne zagađuju okolinu.

Intervju – Dino Šaran (Letu Štuke)

by Slobodan Stojičić on Dec 17, 2010 • 19:43 No Comments

I.O: Koju ideologiju promoviše bend Letu Štuke?

Dino: Ako bih se odredio prema vrsti ideologije automatski bih sve svrstao u stereotip, što ne želim. Kažu da si normalan ako si u mladosti ljevičar a u zrelosti desničar. I to je vjerovatno stereotip. Ne vjerujem u ideologije, ali u ideje da. Humane, naravno.

I.O: U vašim pesmama fokusirani ste na čoveka kao pojedinca i njegove vrline i mane. Reklo bi se da antropolgija jako utiče na vaš kreativni rad?

Dino: Rađamo se sami, živimo u zajednici i na kraju umiremo – opet sami. Kolektivna svijest nam samo olakšava put i kroz život nas vodi linijom manjeg otpora. Nemam pravo nikog osuđivati zbog oportunističkog pristupa stvarima ali imam pravo obratiti pažnju na to. Oportunizam vodi i u fašizam. Ovca vidi vuka u drugoj ovci, a ako si ovca nisi u vertikali. Tobom vlada strah koji parališe zdrav razum i konačno vodi na klanje. Zato pišem o pojedincu. Da mu se trag ne zatre u globalnom i kolektivnom. To je moj skromni doprinos čovječanstvu i antropologiji.

I.O: Kada možemo očekivati novi album?

Dino: Krajem ove ili početkom iduće godine.

I.O: U vašim pesmama su prisutni razni žanrovi od roka, bluza, preko hip hopa i nove svetske produkcije, da li nastavljate sa eksperimentisanjem i na novom materijalu?

Dino: Eksperiment je velika riječ za to. Mi samo „šaramo“ u već postojećim formama. Nema smisla zabijati se u određeni žanr kad je ponuda tako široka. Sigurno je da ćemo nastaviti u tom pravcu.

I.O: Koliko društveno angažovanih bendova poput vas postoje i rade na prostoru bivše SFRJ i da li biste mogli izdvojiti koji bend po vašem ukusu?

Dino: „Skroz“ je sjajan sarajevski bend, tu je „Zoster“ iz Mostara. Za „Dubiozu kolektiv“ sigurno već znate. Od hrvatskih bendova po mom su ukusu TBF iz Splita i „Pips, Chips & videoclips“ iz Zagreba. Iz Srbije mi je najubjedljiviji „Goribor“, a iz Crne Gore „The Books Of Knjige“. Govorim o novom talasu poslijeratnih bendova. Ima ih još, na sreću.

I.O: Na Beogradskom koncertu su vaši specijalni gosti bili Sergej Trifunović i Srđan Žika Todorović. Otkud to poznanstvo?

Dino: Preko naše muzike, a i generacijski smo svi tu negdje. Ukus spaja ljude gdje god da su.

I.O: Kako kriza, grip i novi svetski poredak utiču na bend Letu Štuke?

Dino: Nismo pali, srećom, pod sve te uticaje. Sviramo i radimo svoje bez obzira na okolnosti bile one lažne ili stvarne.

I.O: Zašto narod voli uvek to što boli? Koliko su zapravo ljudi sa Balkana skloni mazohizmu?

Dino: Ma, nismo mi jedini. Pa, svi su, manje više, mazohisti. Naša najupadljivija mentalitetska osobina i donekle mana je iracionalnost od koje je Zapad operisan. Nemamo tekovine kapitalizma u kome moraš biti racionalan da bi opstao. Toliko racionalan da te to na kraju odvede u otuđenje i izolaciju. I to je mazohizam.

I.O: Kakva budućnost nas čeka i kuda ide ovaj balvan?

Dino: Ne znam stvarno. Ne vjerujem da je Jugoslavija bila vještačka. Mislim da to tek postaje. Kad svi uđemo u Evropu taj će se proces završiti.

I.O: Koliko košta sloboda, čime se ona meri?

Dino: Sloboda je skupa jer je živ čovjek rob. Samo mrtav si slobodan. To zvuči crno, ali je zapravo istina.

I.O: Šta trenutno slušate I čitate ?

Dino: Momentalno slušam „Iron And Wine“ a čitam „Glad“ od Knuta Hamsuna.

O filmu Šišanje razgovor sa rediteljem filma Stevanom Filipovićem i producentom Natašom Vranješ

by Slobodan Stojičić on Nov 18, 2010 • 20:19 No Comments

Transkript razgovora :

I.O: Nadamo se da nećemo posle filma videti gomilu skinsa na ulicama.

S: E, to je bio naš cilj. Kad smo krenuli uopšte u celu stvar i ima pred-istorija toga “Vidimo se u čitulji” , “Rane”… i mi smo hteli da napravimo, da se ni u jednoj situaciji ne oseća da je to poruka, i to je jako važno. Novica ni u jednom trenutku nije kul, on se na početku, kao bavi matematikom, posle toga počinje da radi neke grozne stvari i tako. Jako brzo se desi, sve što se desi Novici… i posle ovakvog kraja, teško da može neko da izađe da se šiša.

N: A tu je pogotovo pitanje, šta je identitet neke mlađe generacije u Srbiji, pod okolnostima u kojima živi, i sa čime bi to ona mogla da se identifikuje. Pošto nema mnogo toga u ponudi, onda je lakše posegnuti za nekim sredstvima, koja nisu baš ok i koja neće izaći na dobro. Ono što mene zanima, da li ga ta neka mlađa publika prepoznaje kao istinit, da li ona misli da je to autentično i mi se tekođe nadamo.

I.O: Sami smo svedoci povratku dizel fazona 90-tih, koji je nastajao u vreme filma “Rane”, a potom doživeo neku vrstu društvenog pokreta, uzdižući te loše stvari koje su bile kritikovane samim filmom, dakle to je naš bojazan…

S: Pa, dobro. Imaš izbor ili da ne pričaš o nekoj temi ili da pričaš odgovorno o toj temi. E, sad ako izabereš da ne pričaš, onda će svakako najgore da bude, jer onda podržavaš taj “status quo”. Dakle, to je proces koji postoji u društvu i to se jednostavno dešava, a ako pokreneš diskusiju, bilo koje vrste filmova, otvoriš ili čačkaš ta pitanja, kao što ih je Brankica čačkala “insajderima”, onda izađe na videlo, kako to zapravo tačno funkcioniše…

I.O: Pomenuo si Brankicu Stanković, da li smatrate da ste jedni od retkih koji imaju tu smelost da direktno i otvoreno pričaju o aktuelnim društvenim problemima ?

N: Ima puno ljudi koji pričaju, ali stvar je u tome kako pričaju. Pošto su oni godinama na toj “medijskoj” sceni , i pričaju u nekom istom tonu i onda su ljudi prosto navikli da ih ne shvataju u nekom određenom ključnom momentu… Ono što se desilo sa kolumnom Karleuše, u tom momentu, ako neko van tih ustaljenih načina komunikacije iskoči, on se prepozna kao neko ko ima nešto da kaže, bez obzira na ljude koji su govorili… Mislim da je na taj način isto prepoznat i film “Šišanje”, da je on sad nešto novo rekao, iako su neki to govorili mnogo ranije, na ovaj ili onaj način….

S: …pitanje ciljne grupe, ovo je mainstream film, film za najširu publiku i oni jednostavno od takvog proizvoda nisu očekivali tako nešto… Jako je važno da film stigne do što većeg broja ljudi…

N: …jer Insajder je zaista jedini bio, koji je istraživački radio tako nešto i bio u mogućnosti da kaže, a zašto nisu odreagovale one institucije koje su trebale…

S: …ali je važan i zato što neki ćale, koji šalje sina na utakmicu, vidi da su vođe navijača, dileri droge recimo, ali o tome se nepriča…

N: …meni je interesantna uloga omladine i sporta, jer svi pokušaji da se napravi neka priča na ovu temu, ne reaguje…

S: …mi smo pričali sa ministarkom sporta, koja je bila relativno fina, samo se posle toga nije nijednom javila…

N: …mi smo je ponovo kontaktirali očekujući podršku za film. Poslali smo i scenario, ali je ona posle toga zatvorila vrata… To je jedna dosta neobiča situacija, jer mi kad smo radili Šejtanovog Ratnika, ista Jelena Karleuša je nama izašla u susret i dala nam svoju numeru za film, a kada smo se obratili ministarstvu omladine i sporta, oni su nas odbili.

S: Od ministarstva kulture smo dobili novac tek kad je ubijen Bris Taton, a ovaj scenario postoji vec četiri godine. Znači da neko četiri godine nije mogao da prepozna i konstatuje da je važno baviti se ovom temom… to je katastrofa.

N: Meni su jako zanimljivi forumi, koji kometarišu film, oko toga u kom momentu je izašao. Premijera je bila 6.oktobra, gej parada 10.oktobra, a onda je bila priča da je film zabranjen. Oni koji nisu na našoj strani, koji sebe deklarišu, verovatno kao navijače, oni su napravili veze između svih tih događaja, pa zaključili da je sigurno neko intervenisao sa vrha, pa ste vi morali da uradite film.

S: To što je neko pročitao na trejleru, da je trebao da izađe 2008.-me, ne znači da smo bili zabranjeni. Nismo izašli, jer nismo imali para.

I.O: Lepo ste pokazali u filmu spregu organizovanog kriminala i države, da njega kontroliše sama država… da upravo sve podele i netrpeljivosti kreću odozgo, a onda ih slepo izvršava, kako ste to predstavili u filmu, neko sa četiri zuba u glavi i četiri razreda škole.

S: Da, upravo tako. Ako akademija nauka, crkva… izađu sa programima i deluju na način koji je agresivan, koji pravi nekog drugog neprijateljem, da li će to da bude : albanac, hrvat ili peder, oni samo traže neprijatelje, i cela podela se pravi tako da smo mi super, a ti drugi nisu, i na taj način se pravi agresija, a naravno da neće akademik ili pop da bije nekog na ulici, nego će to da radi neki Novica… Promene o kojima pričamo, promene kod ljudi, ne mogu doći preko noći… Ja imam kuma koji je arheolog i onda kad odem tamo na iskopavanje, on mi pokaže ogromno brdo jedno i jedan centimetar sloja koji su iskopali. Ja pitam, pa koliko se za života jednog prosečnog arheologa istraži ? Tu shvatiš, da ne može sve odmah… Mi nismo bili genijalni, pa smo sada, kao prorekli budućnost. Vidiš kako izgleda uzrok nečega i onda jako lako možeš da predvidiš posledicu.

N: To političko okruženje, sa kojim si jako nezadovoljan, i to je bio krik, da ti preko određenih stvari, pričaš onu priču, koja tebe intimno muči u sistemu u kojem živiš. I onda si imao jednu koaliciju na vlasti koju gledaš kako sistematski uništava zemlju… Vidiš koje su poluge i onda to moraš da kažeš.

I.O: Vidimo šta se dešava u svetu sa ovom krizom, čuli smo šta kaže nemačka kancelarka, francuski i italijanski zvaničnici… isto ovako, desilo se i tridesetih godina prošlog veka i nacionalizam je prvo počeo u evropi, nisu to samo naše 90-te, pa kako gledate na to jačanje desnice?

S: Pa uvek desnica koristi tu ekonomsku krizu, da bi populističkim pričama došli na vlast, a kako dolaze? Dolaze tako što vam pričaju da ste najlepši i najpametniji… a ti ako si ponižen i osiromašen i nemaš platu, imaš ženu i decu i teško ti je, onda ti daju makar lažnu nadu. A onda se desi ono, kroz šta prolazimo ovih dvadeset godina.

Intervju – Srđan Spasojević (režiser srpskog filma)

by Slobodan Stojičić on Nov 7, 2010 • 22:54 3 Comments

“…ovaj film je jedna vrsta iskaza kao svedočenje žrtve, kao da dođeš na sud i kažeš, druže sudija, desilo mi se to i to, mene su, ne znam, mlatili, silovali, ubijali… i sudija ti kaže, to je strašno, šta pričaš, neću da slušam…”

…

I.O: Da li ste prvi put u Leskovcu ?

S: Da, prvi put.

I.O: I kako je grad, u gradu…?

S: Super… zanimljivo, jedva sam došao od sinoćnjeg provoda, tako da ovaj,… vrlo zanimljivo.

Srđan Spasojević

I.O: Šta ste očekivali u Leskovcu i kako vam se čini festival ?

S: Ja sam bio tamo (bioskopska sala) pre projekcije, tu smo se poklonili publici, bili smo najavljeni tako da ovaj, nisam gledao sinoć film ponovo sa publikom jer sam gledao film previše puta tako da mi je već postao dosadan, nisam prisustvovao projekciji, ne znam kakve su bile reakcije publike ali nisam sad očekivao ništa, mislim nisam sa nekim očekivanjima ni došao, važno je da se film prikaže na svakom festivalu koji hoće da ga pusti.

I.O: Dosta se priča o zabrani filma poslednjih nekoliko meseci, neko je već pomenuo da je to jedna apsurdna priča, pa šta vi mislite o tome?

S: Pa mislim da je sve apsurdno, ceo život je apsurdan, živimo u takvom haosu da su nam takve vesti smešne ali zaista jeste smešno zato što je to nešto što se pojavilo, kako da kažem, anonimno neki kao neimenovani izvori, pa poverljivi izvori ovako i onako potpune gluposti, sve ovako zvuči sve liči na neki marketing o kome nisam obavešten jer ta vest se pojavila u politici i zatekla i mene kao i sve ostale ljude koji su to čitali i čuli, ali zaista mi to zvuči vrlo smešno i apsurdno jer ja se nadam da niko normalan ne bi mogao da stane iza toga imenom i prezimenom da se sad kao zabranjuje neki film ili da se, ne znam, traži kao neko krivično delo, kao da ti ljudi nisu čuli za specijalne efekte, za glumu, za montažu zato što oni misle kao da smo snimali kućni video, potpuno apsurdna situacija… Vidi, u svetu cenzura, ne postoji zabrana, postoji cenzura, ovaj film će imati distribuciju po celom svetu, u decembru krećemo distribuciju u Engleskoj, u januaru u Americi, posle toga ne znam, redom: Nemačka, Australija, Skandinavija…

I.O: Sa Nemačkom je bilo problema u postprodukciji i oko…?

S: Bilo je zato što je bio problem u Laboratoriji, jer ono što se desilo u postprodukciji ovog filma nije zabeleženo ja mislim u istoriji svetske kinematografije, mi smo dogovorili posao sa laboratorijom u Minhenu, i kad su završili ceo posao, pojavili su se tu neki menadžeri, direktori advokati i rekli, znate šta, mi ne možemo ovaj film da vam isporučimo, to su neke zajebane stvari, tako da smo se našli u sred slobodnog sveta… je li… izbačeni na ulici. Mali nezavistan film, iza koga niko ne stoji, niti neki fond, niti država, niti koja institucija, i nađeš se na ulici, i šta sad kao, gledaš kako će da ti pale film. Tako da su to sve jako, jako čudne stvari. A da se vratim na ovo… nijedan domaći film u zadnjih dosta, dosta godina, nije imao takvu distribuciju, kao što ćemo mi imati, ali tamo postoje te cenzorske komisije koje, naravno niko ne voli … ali to je znaš… nužnost boli, sastavni deo posla, film će biti u nekim zemljama cut-ovan, biće mu isečene neke scene, biće raznih naravno bioskopskih distribucija, DVD distribucija, negde je u nekim zemljama bioskop slobodniji, u nekim zemljama je DVD slobodniji, ali će se svakako pored te cut-ovane verzije koja će ići u svim bioskopima, pojaviće i DVD verzija koja će biti nesečena. Kada u tim zemljama zbog cenzure, iseku film po svim “pravilima” po kojima oni funkcionišu, film dobija rejting 18 i može da se prikazuje svaki dan u bilo kom terminu jer tamo gde ima reda i zakona niko ko ima manje od 18 godina neće moći da uđe u bioskop. I prema tome, film može da se prikazuje u 10 ujutru, u podne, u 10 termina preko dana, jer za takve slučajeve na blagajni se traži lična karta, tako da je takva situacija sa ovim filmom u svetu, a ovde sad što nema zakona, nema ničega.

I.O: Ali sada baš kad smo kod toga, kakvi smo uopšte čitaoci / gledaoci? Kako masa doživljava i vidi sve ono što se prikazuje, kao i ovaj film ?

S: Pa vidi, jako je nezgodno meni da pričam o svim tim stvarima, jer kao prvo pričam o svom filmu i sve to uvek liči kao na neko hvalisanje. Ja više volim, nisam sad kao neki čovek od teorije, ne volim mnogo da pričam, tako da više volim da se stvar pusti ljudima koji se time bave, ljudima koji će pisati o filmu, pa sad kako god da pišu, sve je to sastavni deo posla, ali ja mislim na žalost da srpska publika, ne ume da gleda film, a pogotovu i o tome što je domaći film. Kolko god to zvučalo čudno, ja mislim da je “Srpski Film” jako jednostavan, jako jasan, i da su svakako naše ideje, naši stavovi, naši iskazi u filmu dovoljno jasni. Znaš vrlo je prost u tom smislu, imaš kao loše momke koji rade loše stvari i imaš dobrog momka koji se bori protiv loših momaka, to je prosto neverovatno da je nejasno, ali izgleda da deo srpske publike ne ume ni prema tome da se odnosi, da gleda film, jer oni očekuju od domaćeg filma da bude neka vrsta kafanskog razgovora, sedimo ispred zgrade, pijemo pivo i pričamo o nekim glupostima, tako da su u ovom filmu Brus Vilis i Švarceneger, sve bi im bilo jasno. Ali kako sada domaći glumci, ja znam Žiku, znam Sergeja ja ih volim, šta sad ovo rade, znaš kao da ljudi misle da to što se slika, to se stvarno desilo, ja sam to slikao i ja to volim kući da radim, oni uopšte ne shvataju šta se tu govori, o čemu se tu radi, good guy’s, bad guy’s, ni tu podelu jedan deo publike ne može da razume. Tako da priča o filmu odlazi dođavola, jer ljudi misle da sam slikao nešto iz svoje spavaće sobe.

I.O: Da, ljudi definišu srpski film, porno bandu, kao nešto što se zove snaf, jel vi to možete da okarakterišete kao nešto takvo ili ?

S: Pa vidi Snaf je nešto što postoji kao neka vrsta urbane legende, i urbane legende i žanra i ne znam kao umetnosti i kako god. Ovaj film je kako da kažem, onako najiskrenije bez ikakvih planova, što opet baš deluje jako čudno, to ljudi teško razumeju ali zaista je film sniman bez ikakvih planova da se ne znam šokira, da se nešto desi, da se sad uzburkaju strasti, da se izazove neka kontroverza, zato što danas je sve to, znaš, uopšte šokantno i kontroverzno su skoro izgubili, te reči zvanično više ne vrede toliko, jer danas se sve smatra kontroverznim. Kad se skineš na ulici, to je kontroverzno, kad zapališ cigaru, to je strašno i uskoro će biti kad odeš u crkvu neobrijan skandal, tako da je to sve postalo već neka vrsta estrade i sve je to obezvređeno, ali film je generalno pravljen bez tih planova, i verovatno je ta iskrenost u našem iskazu, jer zaista ceo film i sve te scene koje su nasilne u filmu po mom mišljenju su apsolutno tu sa dramaturškim razlogom, i apsolutno predstavljaju neku vrstu slikanja naših osećanja. Ja sam ona beba u filmu, ja se tako osećam, ovaj film je jedna vrsta iskaza kao svedočenje žrtve, kao da dođeš na sud i kažeš druže sudija, desilo mi se to i to, mene su ne znam, mlatili, silovali, ubijali… i sudija ti kaže to je strašno, šta pričaš, neću da slušam. E pa izvini, to mi se desilo, tako žrtva nema pravo na iskaz, da kaže šta se dogodilo.

I.O: Nešto što je takođe jako dobro prošlo kod publike je podloga ili instrumental, to jest pesma “Pazi šta radiš” Wikluh Sky-a, kako se Wikluh tu uklopio?

S: “Pazi šta radiš” ga je neko nazvao,… da, da, pa mislim znaš, tu sad nema neke spektakularne priče. U toku snimanja smo razgovarali sa Sky-em, njemu se dopao scenario, hteo je da radi muziku za film, i to je sve radio fantastično dobro, i uz minimalne razgovore, uz minimalna ispravljanja i vraćanja. Naravno uvek je bilo nekih stvari koje ne odgovaraju, ne leže, ali sve to je uradio fantastično dobro, naravno, imali smo neku ideju kako bi to trebalo da zvuči, imali smo neke parametre, Karpenterove filmove ili muziku iz Torstera Vilijema Fritkina, tako da sa tim nekim malim parametrima i dogovorima sve je išlo baš ok.

I.O: Srpski film, kao priča o problemima, kapitalizmu, globalizaciji, robovlasništvu… ?

S: Mogu samo da kažem da film em se zove “Srpski Film” i pričamo srpsku priču, i priča priču koja se tiče svih nas. Ali je isto tako jedan deo koji publika ne shvata, da pričamo priču o problemima koje smo svi osetili na svojoj koži, apsolutno to priča našu priču, ali da kažem da je publika stigla da čak preplavljena tim nekim scenama i sad uopšte ne shvata da smo na istoj strani. Pa tako ima raznih grupa (FB) zabrana snimanja filmova Srđana Spasojevića, SS najveći bolesnik, spaliti, uništiti srpski film… a imamo verovatno isto mišljenje o problemima koji su svuda oko nas. Ali nismo razumeli jezik.

I.O: A upravo ta borba glavnog lika do samog kraja mene je začudila, sam kraj, bio je divan najprostije rečeno.

S: Pa to je generalno, mi smo se prihvatili, zovemo ga horor, on ima vrlo malo klasičnih elemenata horora, tako ga zovemo zbog uticaja koji ostavlja na sve nas. Ali to je generalno ako ćemo po žanru da ga posmatramo, to je jedna struktura, trilera a u stvari je nešto, emotivna drama koja ode dođavola, tako da je kraj neko slikanje našeg viđenja tih problema, odnosno bezizlaznosti situacije. Znači nemaš gde, a čak i posle smrti nisi miran. Da se vratim na ovaj tvoj kapitalizam, globalizam… hteo sam da kažem da osim toga što je to srpski film, srpska priča, film priča i jednu globalnu priču i zato je dostupan i razumljiv strancima. Nije im potrebno neko spektakularno predznanje da sad uče istoriju da bi znali o čemu se radi u tom filmu. Jer, napravili smo u filmu taj odnos u jednoj globalnoj priči, i odnos o tim stvarima o kojima smo pričali malopre ka cenzuri, ka neslobodi mišljenja i ka jednoj vrsti, da budem malo grub fašizma. Političke korektnosti koja nas danas uguši o tim stvarima, tako da film ne govori direktno o tome, ali način na koji je on napravljen je u stvari jedna vrsta borbe i protiv cenzure i te vrste loše upotrebe političke korektnosti. Jer sam način na koji je film napravljen onako slobodno do daske, do kraja, gde se sukobljava sa svim tim stvarima i nažalost pravi sam sebi probleme, ali kao reditelj koji je hteo da napravi jedan iskren i snažan iskaz, nisam smeo da pravim kompromise nego sam morao da idem do kraja, pa šta bude.

I.O : Borićete se još mnogo dugo…

S: Vidi, zanimljiva stvar koja možda govori u prilog tome da smo bili u pravu. Sve što se dešavalo u samom filmu dešava se i samom filmu od te Nemačke gde smo spaljeni, i u Budimpešti isto nismo dobili film od državne laboratorije, pa smo ga dobili u jednoj drugoj privatnoj. I kroz svo ovo razapinjanje, ignorisanje koje se dešavalo glavnom junaku u filmu, se dešava i samom filmu. Što meni govori u prilog tome da smo bili u pravu.

IO: Rekli ste već da nastavljate sa filmovima sa istim stavom? Da li već imate nešto u planu?

S: Postoji ideja, koju ću da obrađujem, i scenario koji ću da radim, ali sada neću mnogo o tome. Ali upravo to što si rekao, sa istim stavom i pristupom, sa istom energijom…

…

Razgovarali: Predrag Radivojević i Slobodan Stojičić