Mediji pokazatelj našeg dobrog ili našeg lošeg, taj objektivni čuvar slobode govora, taj bastion demokratije i slobode uopšte. Ili je sve ovo samo puka forma. Šta se definiše kao vest, a šta se definiše kao nevredno izveštavanja, i na koji se način izveštava.
Pogubnost partijskog rukovođenja kadrovima u Javnom servisu, koji bi trebalo da predstavljaju objektivne izveštače, jasno je vidljiva svakim pritiskom na taster daljinskog upravljača. Politička shvatanja takvih kadrova se naravno poklapaju sa shvatanjima njihovih nadređenih čime se uništava svaka različitost ali i vrši unapred osuđivanje ideja koje ne pogoduju političkoj strukturi trenutno na vlasti. Reklo bi se da rešenje možda leži u privatnim medijima.
Privatni mediji ne vrše napad na politički vrh u suštini već samo u formi. Zamera se ovom ili onom političaru način prezentovanja njegovih ideja ali se ideja ne kritikuje. Evropa nema alternativu, ovakvu glupost vrte toliko dugo da je i ploča na kojoj se nalazi više poderana nego ona sa numerom “Nebeski narod”. Ja bih rekao da Univerzum nema alternativu I to bi važilo za ceo Univerzum. Kako se ovde radi o neoliberalnoj ekonomiji privatni mediji i objektivno novinarstvo ne idu u istoj rečenici. Privatnim medijima kojima je najveće kulturno dostignuće Farma ili Veliki Brat neoliberalna ekonomija treba kao kiseonik, inače bi u svakom drugom ekonomsko-političkom sistemu ostali bez publike a i dozvole za rad.
Generisanje afera i njihovo potpuno medijsko pokrivanje, u trenutnoj situaciji liči više na odvraćanje pažnje naivnoj populaciji nego na dobronamerno objektivno novinarstvo. Mediji zatim idu još dalje pozivajući razne a u suštini jedne iste advokate, analitičare, političare, književnike, naučnike u zavisnosti od toga da li se afera odvija u sadašnjosti ili prošlosti. Medijsko rešavanje problema koje bi trebalo da reševaju institucije karakteristično je za potpuno obolela društva.
Vremena kada je o istraživačkom novinarstvou bilo reči su već daleka prošlost. Novinarstvo danas se svelo na sakupljanje izjava sa unapred zakazanih konferencija za štampu. I ono malo tzv. istraživačkog novinarstva se bavi produkcijom najpopularnijeg programa posle reality show-a, aferama. Ni pomena o neoliberalnom ludilu i reformama nametnutim radi potpunog osiromašenja ogromnih slojeva stanovništva. Ni pomena o korupciji u školstvu, zdravstvu, sudstvu, policiji, jednom rečju svim institucijama države.
Ishod ovog ili onog se unapred određuje, uz ekstremnu dozu subjektivizma. Savremeno novinarstvo sužava sliku ili je bolje rečeno usitnjava pa do jasnog sagledavanja celokupne slike je nemoguće doći. Data je forma ali ni pomena o sadržini u širem kontekstu. Demonstranti u sukobu s policijom prave nered izražavajući nezadovoljstvo a nikako se ne postavlja pitanje ciljeva njihovih demonstracija, štrajk radnika izazvan je malim ili neisplaćenim zaradama a nikako ne u kontekstu klasne borbe.
Slika o medijima je preslikana slika našeg društva danas, DEMOKRATIJA u formi, a ono što Orvel naziva OLIGARHIJSKIM KOLEKTIVIZMOM u sadržini.
Predrag Radivojević
